Konoba

Imala si baril i bronzine,
pod skancijon štivane bocune,
sve si gušte na ovome svitu
darivala ka lipe bokune.

Vonjala si toćon i frizkinon,
ladila me kad uvati fjaka,
a kad dušu stegla bi tuga,
u tebi san i pija i plaka.

Konobo moja, radosti sva,
dušu san svoju svu tebi da.
Konobo moja, ka dom si moj,
čuvan ti pismu ka zivot svoj.

Na na na, na na na, na na na,
na na na, na na na, konoba.

Uz šteriku još vonja lavanda,
razvodni se život ka bevanda,
od bibiti, falsi novitadi,
nedajmo se, još smo uvik mladi.

Ajmo skupa, prijatelji moji,
razmistimo taburin, kantrige,
zapivajmo pismu s kojon srce
u po žmula zaboravlja brige.

Konobo moja, radosti sva,
dušu san svoju svu tebi da.
Konobo moja, ka dom si moj,
čuvan ti pismu ka život svoj.

Na na na, na na na, na na na,
na na na, na na na, konoba.